Da li ste se ikada upitali
ko je prvi put došao na ideju da kosu sa jednog dela vlasišta
presadi na drugi, vidljiviji deo vlasišta koji čoveku donosi više
trauma kada je bez dlaka? I kada? Iznenadićete se (a možda i
nećete), kada saznate da su prvi proboje u ovoj oblasti načinili
Nemci i Japanci.
Sve je počelo davne 1822.
u Bavarskoj, u Vircburgu (današnja Nemačka), gde je student
medicine koji se zvao Diffenbach (Difenbah), pokušao sa
eksperimentima na životinjama i ljudima. On je bio pod vođstvom
svog mentora, prof. Doma Ungera, i zajedno su presadili uspešno kosu
sa jednog dela vlasišta na drugi deo. Prof. Unger je bio oduševljen
i optimističan i najavio je da će verovatno uskoro transplantacija
kose biti sveprisutna, a ćelavost stvar prošlosti.
To je bilo velikih otkrića
i Industrijske revolucije i naučne revolucije, pa je Ungerov
optimizam bio prirodan, ali ga je historija demantovala, nažalost.
Više se ulagalo u mašine i oružje a manje u ljude, tako da je tek
tokom 30-ih godina 20. veka ideja zaživela naveliko, i to u Japanu.
I upravo je zaživela zbog rata. Naime, vojni doktor S. Okuda se
susretao sa mnogo vojnika koji su se vraćali iz kampanje u Kini i
koji su bili povređeni tako da su im nedostajale obrve, trepavice i
kosa. Obrve su bile posebno "kulturološki neugodne" kada
ih povratnik iz rata nije imao, te je Okuda lečio ove vojnike tako
što je koristio sitne presadnice, pa čak i folikularne presadnice,
i cepstična cepiva da bi vojnicima povratio nedostajuče dlake koje
su proizvodile estetske nedostatke i psihičke tegobe. Kako je Japan
izgubio u ratu, a Okuda je pisao isključivo na kanđiju (kinesko
pismo koje se koristi za japanski jezik), koje je potisnuto posle
1945. ljudi se nisu puno interesovali za ovo otkriće, a mnogi nisu
mogli ni da ga pročitaju. Kako je transplantacija kose dalje tekla
kroz istoriju, čitajte za nekoliko dana.
Нема коментара:
Постави коментар