Zašto smo izgubili dlake sa tela - PRAISTORIJA KOSE

MAGIJA KOSE

Kosa je oduvek imala magično značenje. Verovalo se da duša čoveka živi u kosi. Ljudi su organizovali religiozne rituale kojima su praktikovali nuđenje kose bogovima. Od tada su se mitološke priče i legende širile svuda.

Najstariji predmeti koje su arheolozi nalazili na svojim iskopavanjima su češljevi. Oni su se pravili od kostiju, drveta, rogova nosoroga i krava, slonovače i ribljih kostiju. 

KAKAV JE BIO IZGLED NAŠIH PREDAKA?

Izgled naših predaka pre 500.000 godina je bio bitno drugačiji od ljudskog izgleda danas. Telo im je bilo kompletno prekriveno debljom, gušćom i dužom dlakom nego što je naša.

U periodu posle Australopithecines-a i Homo habilis-a, desila se promena vezana za smanjenje broja dlaka, iako je ona bila opažena i milion godina ranije. Ovo praistorijsko doba se vezuje za pronalazak vatre i njenu upotrebu u domaćinstvu, kao i za prve migracije, nakon kojih je počela upotreba odeće napravljene od koža životinja kao zaštita od hladnoće. Gubitak dlaka je za Čarlsa Darvina bila evolutivna prednost.  Manjak dlaka je doveo do smanjenog broja parazita i veoma uticao da ljudi budu zdraviji i čistiji. Manjak dlaka je omogućavao ljudskom telu da diše, kada bi oni migrirali na veće nadmorske visine sa manje kiseonika. Sa gubitkom dlake povezan je i razvoj crne kože, kao zaštita od visokih temperatura.

Ovo je najprihvatljivija teorija: Kada su ljudi postali izloženi visokim temperaturama, najbolji odgovor organizma bila je crna koža sa melaninom i opadanje dlaka.

Teorija profesora Marka Pagela i Voltera  Bodmera sa Oksfordskog Univerziteta kaže, da je redukcija dlaka u ljudskoj evoluciji direktna posledica genetske adaptacije na vatru i konstantnu upotrebu odeće.

Australijski antropolog i biolog Ian Gillian pretpostavlja  da smo krzno izgubili zbog nestanka gena u biološkom genetskom kodu, a kao posledica  nošenja odeće da bi se zadržala toplota.

Nekada su primitivni ljudi  kosu sekli kamenim alatima, ostacima životinjskih zuba koje su koristili kao češalj, ili oštrim kvarcom.

Detaljnije: PRAISTORIJA KOSE

Uticaj kofeina na ciklus rasta kose

Za zdravu kosu je bitan unos vitamina, minerala i drugih hranljivih materija. Genetika, razne bolesti, lekovi i poremećaji negativno utiču na vašu kosu. Kofein ima blagotvorno dejstvo i utiče na zdrav rast kose. Šamponi i drugi proizvodi za negu kose na bazi kofeina su dobar tretman za kosu, ukoliko se kofein primeni u lekovima za alopeciju.

Magija kofeina

Mali molekul koji lako prodire u folikul i deluje u malim koncentracijama, nema rizika preosetljivosti jer se dobro podnosi. Kofein produžava životni vek dlake, zaustavlja dejstvo testosterona kod genetski predisponiranog gubitka kose. Kofein reguliše ciklus rasta dlake i na taj način ima uticaj na folikul dlake. Prisustvo kofeina stimuliše folikule dlaka i povećava rast kose u laboratorijskim uslovima, objavila je jedna studija. Kofein može pomoći da se spreči veliki gubitak kose. Međutim. klinički efekti kofeina na stimulaciju rasta kose nisu još uvek dovoljno istraženi.

Kako protiv genetike?

Protiv genetike se ne možemo boriti! Obzirom da je gubitak kose nasledan, mnoge muškarce je to navelo na zaključak da je ovo neminovno i da se protiv opadanja kose ne vredi boriti. Detaljnim istraživanjima se došlo do zaključka da kofein deluje na gene a biopsijom je utvrđen način njegovog delovanja.

Da li da pijemo puno kafe?

Naravno da ne! Postoje načini da se folikuli izlože uticaju kofeina, kako bi se stimulisao rast kose. Kofein koji se unosi preko pića i hrane ulazi u krvotok i stiže do folikula dlaka. Pored toga, kofein treba unositi preko preparata za higijenu i negu kose koji sadrže kofein. Prilikom pranja kose, šampon se ispira nakon pola minuta a u slučaju korišćenja kofeinskog šampona, treba da stoji na kosi dva minuta jer je to vreme koje je potrebno da kofein prodre u folikul i da se tamo zadrži. Pored šampona koriste se tonik i serum.

Detaljnije

Transplantacija kose - rani radovi

Istorija transplantacije kose

Prvu operaciju transplantacije kose obavio je Dr Norman Orentreich 1952 godine u Njujorku. Ova istorijska studija je objavljena 1959 godine, tek nakon više godina odbacivanja od nevladine medicinske zajednice. 

Dr. Orentreich je osmislio izraz „donatorska dominacija“ i objasnio osnovni princip transplantacije kose. Osnovni princip presađivanja kose znači da transplantirana kosa nastavlja da pokazuje iste osobine kao kosa sa predela glave koja je uzeta prilikom procedure transplantacije. Ovo znači da će zdrava kosa koja se uzima sa potiljka ili bočne strane glave (stalna zona), nastaviti da raste kao da je i dalje u izvornoj lokaciji. DOMINANTNA DOMINACIJA  objašnjava zašto je kosa u donatorskom području, koja je otporna na ćelavost, nastavila da raste nakon što je presađena na istanjenje ili predele glave bez kose.

Tokom 70tih godina  sve procedure transplantacije kose su koristile velike graftove, koje su postale poznate pod nazivom „čepovi za kosu“, a termin „čepovi za kosu“ postali su sinonim za transplantaciju kose u modernim društvima. Godinama su ovi ,,čepovi za kosu,, predstavljali jedinu hiruršku opciju, tako da su pacijenti, koji su želeli da im se obnovi kosa, prihvatili manje optimalne ishode.

Transplantacija kose - 7 dana posle

ŠTA VAS OČEKUJE U DANIMA NAKON TRANSPLANTACIJE KOSE

Mnoge naše pacijente muči ovo pitanje. Politika naše klinike je da svakom od njih pružimo što više informacija o transplantaciji kose, rezultatima presađivanja, kao i o danima nakon intervencije. Pacijenti na taj način mogu da planiraju svoje obaveze posle intervencije. 

Pre intervencije se davajuća regija glave šiša, pa je primetna promena u frizuri, tj. zadnjem delu glave, kao i zona iznad ušiju. Ukoliko se pacijent odluči za FUE METOD, bez šišanja, ovo se može izbeći. Već smo u ranijim tekstovima pomenuli da se kod ove metode trimuje isključivo dlaka koja se tranplantira, a okolna kosa zadržava svoju dužinu. Posle transplantacije kose ovom metodom, nema vidljivih tragova intervencije.

• U prvih sedam dana posle intervencije, vide se promene u primajućoj zoni. Te promene podrazumevaju crvenilo, krastice (koje se formiraju drugi dan posle transplantacije i zadržavaju se narednih nedelju dana), otečenost.
• Trećeg dana nakon presađivanja kose, nastaje otok a i ne mora. On se pojavljuje u zoni čela, korena nosa ili kapaka. Prolazi u roku od 24h. Kod otoka se savetuju masaže, koje se kombinuju sa lekovima i oblogama i na taj način otok u potpunosti nestaje.
• Što se bola tiča on se ne očekuje. Prve noći može biti prisutna utrnutost ili nelagodnost. Ukoliko se bol pojavi, on može biti veoma slab, i u tom slučaju se kao i kod svakog bola, preporučuje analgetik.
• Nakon sedam dana od transplantacije kose, nema više vidljivih tragova presađivanja i u prednosti su pacijenti sa dužom kosom, koji mogu time pokriti tragove intervencije. Pranje kose se sprovodi drugog dana od intervencije. Sa transplantima se mora ophoditi pažljivo, do desetog dana a što se tiče bilo kakve fizičke aktivnosti, ne preporučuje se u prvih sedam dana.

Detaljnije o transplantaciji kose možete pročitati OVDE.