Istorijat (II): Transplantacija kose na Zapadu

Iako su Japanci i dr. Okuda već krajem 30-ih godina 20. veka uspevali da transplantiraju kosu, gubitak II Svetskog rata učinio je da se za to ništa ne sazna veoma dugo. Tek krajem 50-ih godina je na Zapadu ponovo svetlo nauke i medicine počelo da se baca na presađivanje kose. Naime, zemlja pobednica u ratu, SAD, i Njujork, postali su novi centar istraživanja. Njujorški dermatolog Norman Orentreich (Orentrajh) je počeo eksperimente sa besplatnim donatorskim cepivima na ćelavim površinama kod pacijenata koji su patili od ćelavosti. I tu je došlo do temeljnog proboja. Naime, nekada se mislilo da će kosa koja je presađena na zaliske ili teme rasti isto onako kako je rasla ona koja je opala odatle, odnosno, da će biti slaba, "zbog takve kože na kojoj je". Međutim, kopernikanski prevrat je napravio upravo dr. Orentreich koji je pokazao da će dlake rasti onako kako su rasle tamo odakle su presađene: sa strane ili sa temena. Dakle, biće jake i neće opadati ni ako ih "prebacimo" na prednji deo glave ili teme. Shvatili smo da snaga dlake ne zavisi od mesta gde je presadimo nego od mesta odakle je presađena. Orentreich je rekao da su takvi grafovi „donorski dominantni“. 

Godine 1952. je napravljena prva transplantacija kose u Njujorku, a 1959. je napisao i članak i objavio ga u naučnom časopisu Anali Njujorške akademije nauka. Ovo je bilo delo koje je decenijama bilo suština svih radova i pokušaja transplantacije kose. U njemu je prvi put bio objašnjen koncept "dominacije danora", i to je, suštinski, bio početak svega što se danas radi na ovom polju.

Kroz nekoliko dana čitajte kako je dalje tekla istorija presađivanja kose!

Vladimir Cvetković nagrađen prestižnom nagradom!

Veliko priznanje za AHT metod transplantacije kose
 
Iz Hjustona u Teksasu stiže vredno priznanje za AHT (Advanced Hair Transplantation) i njegovog direktora Vladimira Cvetkovića. Naime, Svetska konfederacija biznisa (The World Business Confederation) dodelila je nagradu Businessperson of the Year 2019 (Biznismen godine 2019) u okviru dodele nagrada The Bizz Awards.

AHT je u isto vreme dobio nagradu Svetkog biznis lidera (World Business Leader).

Nagrada je dodeljena za, kako se navodi „za uspešno liderstvo na inovativan, znanstven i sistematičan način“. Vladimir Cvetković je tom prilikom izjavio: „Ovo je veliko priznanje koje nam samo daje snagu da nastavimo i dalje da se bavimo ovim poslom. Trudi ćemo se da i dalje pomeramo granice kvaliteta, na radost i zadovoljstvo klijenata i pacijenata.“

Istorija (I): Ko je prvi pomislio na transplantaciju kose?

Da li ste se ikada upitali ko je prvi put došao na ideju da kosu sa jednog dela vlasišta presadi na drugi, vidljiviji deo vlasišta koji čoveku donosi više trauma kada je bez dlaka? I kada? Iznenadićete se (a možda i nećete), kada saznate da su prvi proboje u ovoj oblasti načinili Nemci i Japanci.

Sve je počelo davne 1822. u Bavarskoj, u Vircburgu (današnja Nemačka), gde je student medicine koji se zvao Diffenbach (Difenbah), pokušao sa eksperimentima na životinjama i ljudima. On je bio pod vođstvom svog mentora, prof. Doma Ungera, i zajedno su presadili uspešno kosu sa jednog dela vlasišta na drugi deo. Prof. Unger je bio oduševljen i optimističan i najavio je da će verovatno uskoro transplantacija kose biti sveprisutna, a ćelavost stvar prošlosti. 

To je bilo velikih otkrića i Industrijske revolucije i naučne revolucije, pa je Ungerov optimizam bio prirodan, ali ga je historija demantovala, nažalost. Više se ulagalo u mašine i oružje a manje u ljude, tako da je tek tokom 30-ih godina 20. veka ideja zaživela naveliko, i to u Japanu. I upravo je zaživela zbog rata. Naime, vojni doktor S. Okuda se susretao sa mnogo vojnika koji su se vraćali iz kampanje u Kini i koji su bili povređeni tako da su im nedostajale obrve, trepavice i kosa. Obrve su bile posebno "kulturološki neugodne" kada ih povratnik iz rata nije imao, te je Okuda lečio ove vojnike tako što je koristio sitne presadnice, pa čak i folikularne presadnice, i cepstična cepiva da bi vojnicima povratio nedostajuče dlake koje su proizvodile estetske nedostatke i psihičke tegobe. Kako je Japan izgubio u ratu, a Okuda je pisao isključivo na kanđiju (kinesko pismo koje se koristi za japanski jezik), koje je potisnuto posle 1945. ljudi se nisu puno interesovali za ovo otkriće, a mnogi nisu mogli ni da ga pročitaju. Kako je transplantacija kose dalje tekla kroz istoriju, čitajte za nekoliko dana.