Istorijat (III): Počeci savremene transplantacije kose

Konačno prirodan izgled – tek 1994. godine!

Zanimljivo je da, uprkos sasvim solidnim teorijskim osnovama koje su postavljene posle Drugog Svetskog rata, transplantacija kose „ne mrda“ sa početnih pozicija sve do sredine 90-ih. Tek je tada hirurška metoda obnavljanja kose počela da daje dobre rezultate: do tada su presađene dlake delovale „plastično“ i neprirodno.

 Ali, od tada, sve počinje da izgleda neprimetno, a nove, presađene dlake izgledaju kao prirodne, one koju su tu originalno i bile. Razlog ovome je uvođenje tehnike mikrograftinga folikularne jedinice ili takozvane „transplantacije folikularne jedinice (Follicular Unit Transplantation – FUT)”. Sada je došlo do velike promene! Transplantacija dlaka bila je praktično neprimetna. 

Najveći je napredak došao iz Kanade. Tamo je lekar dr Walter P. Unger. Dr Unger, koji je bio klinički profesor dermatologije i direktor programa stipendiranja dermatološke hirurgije na medicinskoj školi Mt. Sinai u Njujorku. On je razvio princip koji je pre njega definisao dr. Orentreicha, princip „dominacije donora“. To se desilo 1994. godine i bio je prvi hirurg koji je definisao donorske zone, sa kojih se mogu uspešno uzimati dlake koje će uspešno biti presađene na teme i na zaliske i centralni deo glave. Te zone su na slepoočnicama i potiljku. Ovi nalazi dr Ungera i dalje služe kao osnova za skupljanje folikula dlaka na kojima počivaju i FUT i ekstrakcija folikularnih jedinica (FUE).

Kroz nekoliko dana čitajte kako je dalje tekla istorija presađivanja kose!

Pročitajte još:

Istorija ćelavosti I deo
Istorija ćelavosti II deo