Model Vuk Vukićević se podvrgao AHT metodi presađivanja kose!

AHT daje savršene rezultate!
Poznati srpski model Vuk Vukićević je, suočen sa problemima opadanja kose, odlučio je da se obrati za pomoć stručnom licu. Nakon poređenja metoda i preporuka podvrgao se AHT metodi transplantacije kose i ukazao poverenje našem AHT timu pod vođstvom  dr. Tanje Radenkov. On je posle zahvata rekao: “Zahvaljujem se kompletnom osoblju AHT tima.“

„Ambijent koji odaje ozbiljnost na svakom koraku kao i ljubaznost, profesionalni pristup i na kraju vrhinska usluga. Došao sam na preporuku drugara koji je već podvrgnut ovoj proceduri. Zaista preporučujem svakome ko želi da povrati kosu i samopouzdanje da se podvrgne AHT metodi presađivanja kose.
Ovo kreativan tim doktora i osoblja koji se posvete pacijentu u potpunosti. Njihovi zahvati se provode primenom svetskih trendova i inovacija, te su stoga i rezultati savršeni.“

Istorijat transplantacije kose (IV): Zlatni standard u presađivanju kose!

Na kraju, nakon mnogo truda, došlo se i do „skoro savršene“ tehnike presađivanja kose, budući da se tokom narednih 20 godina izgled presađene kose nije puno popravljao. To je trajalo do 80-ih kada su trake počele zamenjivati tehniku čepova, a u Brazilu, koji je „čvorište“ estetske i korektivne hirurgije, Carlos Uebel je popularizovao novu metodu korišćenjem velikog broja sitnih grafova.


U SAD je William Rassman počeo koristiti hiljade mikrografa u jednoj sesiji. Krajem 80-ih B.L. Limmer je uveo upotrebu stereo-mikroskopa za seciranje jednog donorskog dela na male mikrografte. Time je postupak presađivanja postajao sve rafiniraniji i manje invazivan



Kako su rezovi bili manji, bilo je moguće „gušće posaditi“ folikularne jedinice u željeno područje. Sa novim „zlatnim standardom“ moglo se postaviti oko 50 grafova po cm2. Takva metod transplantacije je veoma dugotrajan proces, koji zahteva majstorski rad hirurga sa timom asistenata. Međutim danas je Rossmannova procedura postala i ostala „zlatni standard“ za transplantaciju kose!








Pročitajte još:

Istorijat (III): Počeci savremene transplantacije kose

Konačno prirodan izgled – tek 1994. godine!

Zanimljivo je da, uprkos sasvim solidnim teorijskim osnovama koje su postavljene posle Drugog Svetskog rata, transplantacija kose „ne mrda“ sa početnih pozicija sve do sredine 90-ih. Tek je tada hirurška metoda obnavljanja kose počela da daje dobre rezultate: do tada su presađene dlake delovale „plastično“ i neprirodno.
 Ali, od tada, sve počinje da izgleda neprimetno, a nove, presađene dlake izgledaju kao prirodne, one koju su tu originalno i bile. Razlog ovome je uvođenje tehnike mikrograftinga folikularne jedinice ili takozvane „transplantacije folikularne jedinice (Follicular Unit Transplantation – FUT)”. Sada je došlo do velike promene! Transplantacija dlaka bila je praktično neprimetna. 



Najveći je napredak došao iz Kanade. Tamo je lekar dr Walter P. Unger. Dr Unger, koji je bio klinički profesor dermatologije i direktor programa stipendiranja dermatološke hirurgije na medicinskoj školi Mt. Sinai u Njujorku. On je razvio princip koji je pre njega definisao dr. Orentreicha, princip „dominacije donora“. To se desilo 1994. godine i bio je prvi hirurg koji je definisao donorske zone, sa kojih se mogu uspešno uzimati dlake koje će uspešno biti presađene na teme i na zaliske i centralni deo glave. Te zone su na slepoočnicama i potiljku. Ovi nalazi dr Ungera i dalje služe kao osnova za skupljanje folikula dlaka na kojima počivaju i FUT i ekstrakcija folikularnih jedinica (FUE).
Kroz nekoliko dana čitajte kako je dalje tekla istorija presađivanja kose!

Pročitajte još:

Istorija ćelavosti I deo
Istorija ćelavosti II deo

Istorijat (II): Transplantacija kose na Zapadu


Iako su Japanci i dr. Okuda već krajem 30-ih godina 20. veka uspevali da transplantiraju kosu, gubitak II Svetskog rata učinio je da se za to ništa ne sazna veoma dugo. Tek krajem 50-ih godina je na Zapadu ponovo svetlo nauke i medicine počelo da se baca na presađivanje kose. Naime, zemlja pobednica u ratu, SAD, i Njujork, postali su novi centar istraživanja. Njujorški dermatolog Norman Orentreich (Orentrajh) je počeo eksperimente sa besplatnim donatorskim cepivima na ćelavim površinama kod pacijenata koji su patili od ćelavosti. I tu je došlo do temeljnog proboja. Naime, nekada se mislilo da će kosa koja je presađena na zaliske ili teme rasti isto onako kako je rasla ona koja je opala odatle, odnosno, da će biti slaba, "zbog takve kože na kojoj je". Međutim, kopernikanski prevrat je napravio upravo dr. Orentreich koji je pokazao da će dlake rasti onako kako su rasle tamo odakle su presađene: sa strane ili sa temena. Dakle, biće jake i neće opadati ni ako ih "prebacimo" na prednji deo glave ili teme. Shvatili smo da snaga dlake ne zavisi od mesta gde je presadimo nego od mesta odakle je presađena. Orentreich je rekao da su takvi grafovi „donorski dominantni“. 


Godine 1952. je napravljena prva transplantacija kose u Njujorku, a 1959. je napisao i članak i objavio ga u naučnom časopisu Anali Njujorške akademije nauka. Ovo je bilo delo koje je decenijama bilo suština svih radova i pokušaja transplantacije kose. U njemu je prvi put bio objašnjen koncept "dominacije danora", i to je, suštinski, bio početak svega što se danas radi na ovom polju.

Kroz nekoliko dana čitajte kako je dalje tekla istorija presađivanja kose!


Vladimir Cvetković nagrađen prestižnom nagradom!

Veliko priznanje za AHT metod transplantacije kose
 
Iz Hjustona u Teksasu stiže vredno priznanje za AHT (Advanced Hair Transplantation) i njegovog direktora Vladimira Cvetkovića. Naime, Svetska konfederacija biznisa (The World Business Confederation) dodelila je nagradu Businessperson of the Year 2019 (Biznismen godine 2019) u okviru dodele nagrada The Bizz Awards.



AHT je u isto vreme dobio nagradu Svetkog biznis lidera (World Business Leader).



Nagrada je dodeljena za, kako se navodi „za uspešno liderstvo na inovativan, znanstven i sistematičan način“. Vladimir Cvetković je tom prilikom izjavio: „Ovo je veliko priznanje koje nam samo daje snagu da nastavimo i dalje da se bavimo ovim poslom. Trudi ćemo se da i dalje pomeramo granice kvaliteta, na radost i zadovoljstvo klijenata i pacijenata.“

Istorija (I): Ko je prvi pomislio na transplantaciju kose?

Da li ste se ikada upitali ko je prvi put došao na ideju da kosu sa jednog dela vlasišta presadi na drugi, vidljiviji deo vlasišta koji čoveku donosi više trauma kada je bez dlaka? I kada? Iznenadićete se (a možda i nećete), kada saznate da su prvi proboje u ovoj oblasti načinili Nemci i Japanci.



Sve je počelo davne 1822. u Bavarskoj, u Vircburgu (današnja Nemačka), gde je student medicine koji se zvao Diffenbach (Difenbah), pokušao sa eksperimentima na životinjama i ljudima. On je bio pod vođstvom svog mentora, prof. Doma Ungera, i zajedno su presadili uspešno kosu sa jednog dela vlasišta na drugi deo. Prof. Unger je bio oduševljen i optimističan i najavio je da će verovatno uskoro transplantacija kose biti sveprisutna, a ćelavost stvar prošlosti. 



To je bilo velikih otkrića i Industrijske revolucije i naučne revolucije, pa je Ungerov optimizam bio prirodan, ali ga je historija demantovala, nažalost. Više se ulagalo u mašine i oružje a manje u ljude, tako da je tek tokom 30-ih godina 20. veka ideja zaživela naveliko, i to u Japanu. I upravo je zaživela zbog rata. Naime, vojni doktor S. Okuda se susretao sa mnogo vojnika koji su se vraćali iz kampanje u Kini i koji su bili povređeni tako da su im nedostajale obrve, trepavice i kosa. Obrve su bile posebno "kulturološki neugodne" kada ih povratnik iz rata nije imao, te je Okuda lečio ove vojnike tako što je koristio sitne presadnice, pa čak i folikularne presadnice, i cepstična cepiva da bi vojnicima povratio nedostajuče dlake koje su proizvodile estetske nedostatke i psihičke tegobe. Kako je Japan izgubio u ratu, a Okuda je pisao isključivo na kanđiju (kinesko pismo koje se koristi za japanski jezik), koje je potisnuto posle 1945. ljudi se nisu puno interesovali za ovo otkriće, a mnogi nisu mogli ni da ga pročitaju. Kako je transplantacija kose dalje tekla kroz istoriju, čitajte za nekoliko dana.



Da li je jeftinije i kvalitetnije?

Transplatacija kose koja ga je umalo koštala života

Da li je verovati turskoj medicini, tačnije mnogobrojnim klinikama za transplataciju kose? Kao odgovor na ovo pitanje možemo uzeti slučaj tridesetpetogodišnjaka koji je otisao na transplataciju kose u Turskoj u Instanbulu, na kliniku Arenamed, u februaru 2018.godine.
Kontakt mu je bio agent koji je predstavljao Arenamedu u njegovoj zemlji. Čovek je zakazao HT operaciju gde mu je obećano 5000 graftova za 3000e, takođe mu je obećano da će rezultati biti odlični, i da neće imati ožiljke. Sve se odvijalo po dogovru dok nestručno osoblje nije dalo duplu dozu anestezije koja ga je umalo koštala života.

10 sati bola

Operacija je trajala 10 sati, bila je izrazito bolna i uzrokovala je probleme usled duplirane doze anestetika. Nakon sto je pacijent počeo da povraća, pada u nesvest, ima vrtoglavicu i da se oseća bolesno, osoblje je shvatilo da nešto nije u redu i pozvali su hitnu pomoć. Hitna pomoć je ustanovila da je imao veoma nizak pritisak i da se predozirao anestetikom.
Oporavak je bio bolan i dug. Za vreme oporavka nije mogao da spava, osećao je velike bolove i slabost jer je transplatacija bila neuspešna i nije bilo vidljivih rezultata transplatacije, tačnije rasta kose. Čovek se osećao nesigurno i nezadovoljno, što je i uticalo na njegov život. Zbog nestručnog kadra u klinici pacijentu su pri radu oštetili i zdrave folikule pa je i njegova postojeća kossa počela da se proređuje.

Pretnja u zamenu za život

Kada se delimično oporavio obratio se agentu koji nije želeo da prizna da su ožiljci vidljivi. Klinika mu je ponudila da mu ovaj put besplatno urade HT transplataciju, što je pacijent odbio, zbog straha od prethodne operacije. Agent mu je takođe pretio da će ga tužiti ako iznese slučaj javno, iako je čovek mogao da izgubi život.


Ipak srećan završetak?

Nakon nekog vremena ovaj tridesetpedogodišnjak se ipak oporavio i dobio srećan završetak kakav i zaslužuje. Proceduru je obavio u drugoj klinici sa čijim je rezultatom bio zadovoljan.
Najčešće procedure koje se obavljaju u Turskoj ne uključuju dokotra nego je tu jeftinija radna snaga (sestre i tehničari) pa se neretko desi problem.
Kada na društvenim mrežama, gde se inače reklamiraju Turkse klinike, pokušate da stupite u kontakt na maternjem jeziku dobija te automatski odgovor koji je gramatički netačan (primer slika dole).
Čest primer u reklamama koje kruže po interentu, o uslugama u Turskoj, naglašavaju “Vip prevoz”, “Hotel sa 5 zvezdica”, “Transport do hotela”, “prevodilac” – sve je to naglašeno ali nije ono najvažnije – ko je doktor koji izvodi proceduru! PACIJENTI ne dolaze ni zbog prevoza, ni zbog avio karte, niti zbog prevodioca, ali sve je tako zapakovano da vam se čini kako dobijate nešto VEOMA povoljno, što zapravo nije tačno.