Iako su Japanci i
dr. Okuda već krajem 30-ih godina 20. veka uspevali da
transplantiraju kosu, gubitak II Svetskog rata učinio je da se za to
ništa ne sazna veoma dugo. Tek krajem 50-ih godina je na Zapadu
ponovo svetlo nauke i medicine počelo da se baca na presađivanje
kose. Naime, zemlja pobednica u ratu, SAD, i Njujork, postali su novi
centar istraživanja. Njujorški dermatolog Norman Orentreich
(Orentrajh) je počeo eksperimente sa besplatnim
donatorskim cepivima na ćelavim površinama kod pacijenata koji
su patili od ćelavosti. I tu je došlo do
temeljnog proboja. Naime, nekada se mislilo da će kosa koja je
presađena na zaliske ili teme rasti isto onako kako je rasla ona
koja je opala odatle, odnosno, da će biti slaba, "zbog takve
kože na kojoj je". Međutim, kopernikanski prevrat je napravio
upravo dr. Orentreich koji je pokazao da će dlake rasti onako kako
su rasle tamo odakle su presađene: sa strane ili sa temena. Dakle,
biće jake i neće opadati ni ako ih "prebacimo" na prednji
deo glave ili teme. Shvatili smo da snaga dlake ne zavisi od mesta
gde je presadimo nego od mesta odakle je presađena. Orentreich
je rekao da su takvi grafovi „donorski
dominantni“.
Godine 1952. je
napravljena prva transplantacija kose u Njujorku, a 1959. je napisao
i članak i objavio ga u naučnom časopisu Anali Njujorške
akademije nauka. Ovo je bilo delo koje je
decenijama bilo suština svih radova i pokušaja transplantacije
kose. U njemu je prvi put bio objašnjen koncept "dominacije
danora", i to je, suštinski, bio početak svega što se danas
radi na ovom polju.
Kroz nekoliko dana čitajte
kako je dalje tekla istorija presađivanja kose!
Нема коментара:
Постави коментар