Istorija (I): Ko je prvi pomislio na transplantaciju kose?

Da li ste se ikada upitali ko je prvi put došao na ideju da kosu sa jednog dela vlasišta presadi na drugi, vidljiviji deo vlasišta koji čoveku donosi više trauma kada je bez dlaka? I kada? Iznenadićete se (a možda i nećete), kada saznate da su prvi proboje u ovoj oblasti načinili Nemci i Japanci.

Sve je počelo davne 1822. u Bavarskoj, u Vircburgu (današnja Nemačka), gde je student medicine koji se zvao Diffenbach (Difenbah), pokušao sa eksperimentima na životinjama i ljudima. On je bio pod vođstvom svog mentora, prof. Doma Ungera, i zajedno su presadili uspešno kosu sa jednog dela vlasišta na drugi deo. Prof. Unger je bio oduševljen i optimističan i najavio je da će verovatno uskoro transplantacija kose biti sveprisutna, a ćelavost stvar prošlosti. 

To je bilo velikih otkrića i Industrijske revolucije i naučne revolucije, pa je Ungerov optimizam bio prirodan, ali ga je historija demantovala, nažalost. Više se ulagalo u mašine i oružje a manje u ljude, tako da je tek tokom 30-ih godina 20. veka ideja zaživela naveliko, i to u Japanu. I upravo je zaživela zbog rata. Naime, vojni doktor S. Okuda se susretao sa mnogo vojnika koji su se vraćali iz kampanje u Kini i koji su bili povređeni tako da su im nedostajale obrve, trepavice i kosa. Obrve su bile posebno "kulturološki neugodne" kada ih povratnik iz rata nije imao, te je Okuda lečio ove vojnike tako što je koristio sitne presadnice, pa čak i folikularne presadnice, i cepstična cepiva da bi vojnicima povratio nedostajuče dlake koje su proizvodile estetske nedostatke i psihičke tegobe. Kako je Japan izgubio u ratu, a Okuda je pisao isključivo na kanđiju (kinesko pismo koje se koristi za japanski jezik), koje je potisnuto posle 1945. ljudi se nisu puno interesovali za ovo otkriće, a mnogi nisu mogli ni da ga pročitaju. Kako je transplantacija kose dalje tekla kroz istoriju, čitajte za nekoliko dana.

Zašto smo izgubili dlake sa tela - PRAISTORIJA KOSE

MAGIJA KOSE

Kosa je oduvek imala magično značenje. Verovalo se da duša čoveka živi u kosi. Ljudi su organizovali religiozne rituale kojima su praktikovali nuđenje kose bogovima. Od tada su se mitološke priče i legende širile svuda.

Najstariji predmeti koje su arheolozi nalazili na svojim iskopavanjima su češljevi. Oni su se pravili od kostiju, drveta, rogova nosoroga i krava, slonovače i ribljih kostiju. 

KAKAV JE BIO IZGLED NAŠIH PREDAKA?

Izgled naših predaka pre 500.000 godina je bio bitno drugačiji od ljudskog izgleda danas. Telo im je bilo kompletno prekriveno debljom, gušćom i dužom dlakom nego što je naša.

U periodu posle Australopithecines-a i Homo habilis-a, desila se promena vezana za smanjenje broja dlaka, iako je ona bila opažena i milion godina ranije. Ovo praistorijsko doba se vezuje za pronalazak vatre i njenu upotrebu u domaćinstvu, kao i za prve migracije, nakon kojih je počela upotreba odeće napravljene od koža životinja kao zaštita od hladnoće. Gubitak dlaka je za Čarlsa Darvina bila evolutivna prednost.  Manjak dlaka je doveo do smanjenog broja parazita i veoma uticao da ljudi budu zdraviji i čistiji. Manjak dlaka je omogućavao ljudskom telu da diše, kada bi oni migrirali na veće nadmorske visine sa manje kiseonika. Sa gubitkom dlake povezan je i razvoj crne kože, kao zaštita od visokih temperatura.

Ovo je najprihvatljivija teorija: Kada su ljudi postali izloženi visokim temperaturama, najbolji odgovor organizma bila je crna koža sa melaninom i opadanje dlaka.

Teorija profesora Marka Pagela i Voltera  Bodmera sa Oksfordskog Univerziteta kaže, da je redukcija dlaka u ljudskoj evoluciji direktna posledica genetske adaptacije na vatru i konstantnu upotrebu odeće.

Australijski antropolog i biolog Ian Gillian pretpostavlja  da smo krzno izgubili zbog nestanka gena u biološkom genetskom kodu, a kao posledica  nošenja odeće da bi se zadržala toplota.

Nekada su primitivni ljudi  kosu sekli kamenim alatima, ostacima životinjskih zuba koje su koristili kao češalj, ili oštrim kvarcom.

Detaljnije: PRAISTORIJA KOSE

Transplantacija kose - rani radovi

Istorija transplantacije kose

Prvu operaciju transplantacije kose obavio je Dr Norman Orentreich 1952 godine u Njujorku. Ova istorijska studija je objavljena 1959 godine, tek nakon više godina odbacivanja od nevladine medicinske zajednice. 

Dr. Orentreich je osmislio izraz „donatorska dominacija“ i objasnio osnovni princip transplantacije kose. Osnovni princip presađivanja kose znači da transplantirana kosa nastavlja da pokazuje iste osobine kao kosa sa predela glave koja je uzeta prilikom procedure transplantacije. Ovo znači da će zdrava kosa koja se uzima sa potiljka ili bočne strane glave (stalna zona), nastaviti da raste kao da je i dalje u izvornoj lokaciji. DOMINANTNA DOMINACIJA  objašnjava zašto je kosa u donatorskom području, koja je otporna na ćelavost, nastavila da raste nakon što je presađena na istanjenje ili predele glave bez kose.

Tokom 70tih godina  sve procedure transplantacije kose su koristile velike graftove, koje su postale poznate pod nazivom „čepovi za kosu“, a termin „čepovi za kosu“ postali su sinonim za transplantaciju kose u modernim društvima. Godinama su ovi ,,čepovi za kosu,, predstavljali jedinu hiruršku opciju, tako da su pacijenti, koji su želeli da im se obnovi kosa, prihvatili manje optimalne ishode.